Функција изолационог материјала је изоловање делова са различитим потенцијалима у електричној опреми. Због тога изолациони материјал мора прво имати високу отпорност на изолацију и чврстоћу на тлак, и може избјећи несреће као што је цурење електричне енергије и слом. Друго, перформансе отпорне на топлоту су боље, а старење и погоршање се избегавају због дуготрајног прегревања; Поред тога, неопходна је добра топлотна проводљивост, отпорност на влагу, отпорност на муње, висока механичка чврстоћа и погодна прерада процеса. Према горе наведеним захтевима, индекси перформанси најчешће коришћених изолационих материјала укључују диелектричну чврстоћу, затезну чврстоћу, специфичну тежину и коефицијент експанзије.
Изолациони материјали који се обично користе електричари класификују се у неорганске изолационе материјале, органске изолационе материјале и мешовите изолационе материјале у складу са њиховим хемијским својствима. Најчешће коришћени неоргански изолациони материјали су: сљунка, азбест, мермер, порцелан, стакло, сумпор, итд., Углавном се користе као намотаји за моторе, електричне уређаје, прекидаче и изолаторе. Органски изолациони материјали укључују: шелак, смолу, гуму, памучну прешу, папир, конопље, рајон итд. Већина њих се користи за израду изолационих боја, покривена изолација жица за намотавање и сл. Мијешани изолацијски материјал представља разноликост ливеног изолационог материјали направљени од горе наведених материјала и користе се као основа и шкољка електричног уређаја.
